U ortopedskoj hirurgiji imate tri pravila zbog čega dolazi do takvih povreda: preopterećenost, odnosno zamor, iscrpljenost, zatim nedovoljna pripremljenost, i treće, fizički kontakt, odnosno sudar, jedino koje je nemoguće izbeći - kaže Moma Jakovljević, iza koga je prebogato iskustvo od tri decenije u sportskoj medicini, kao doktora zlatnih selekcija reprezentacije Jugoslavije i Partizana. - Problem današnjeg sporta je uglavnom što su igrači, zbog silnih takmičenja, premoreni.
Danas je, pod pritiskom sponzora, teško izbeći zgusnut kalendar.
- Uzmite tenis za primer. Saberite koliko teniseri puta godišnje izlaze na teren i koliko vremena provode na njemu. Treba naći vremena da se sportisti odmore. U zlatno vreme jugoslovenske košarke znalo se da je juli mesec za odmor, kada igrači mogu potpuno da se opuste. Da li stvarno mislite da su Amerikanci, odnosno NBA, kasnije propisali koliko vremena njihovi igrači mogu leti da provedu u reprezentaciji? Ovo navodim, jer psihološka napetost stvara spazam mišića, koji kasnije može da dovede do ozbiljnih povreda. Ukratko, ima mnogo bitnih detalja na koje mora da se obrati pažnja - nastavlja Jakovljević. - Preventiva je najvažnija.
ŠPANIJA DOBAR PRIMER. ŠPANIJA, kao trenutno najnaprednija košarkaška zemlja u Evropi, nema toliko povreda kolena...
- Pričao sam sa Rankom (Žeravicom) zašto je to tako. Otkrio mi je da španski klubovi sprovode poseban način vežbi za istezanje ligamenata kolena, koji nije mnogo složen. Ukratko, posle sprinta, igrač naglo staje. Nevezano za to, strani klubovi često angažuju i psihologe za razgovor s igračima, jer su svesni, kao što sam rekao, da psihološki spazam povećava rizik za fizičku povredu.
Ujedno podseća i na konkretne oblike preventive.
- Ne može igrač, čim izađe na teren da uzme loptu, već ide postepeno zagrevanje, odnosno istezanje. Takođe, posle napodnog rada, što sport sigurno jeste, neophodan je odmor od 24 časa, kako bi se nivo mlečne kiseline u mišićima vratio u normalu i koji se takođe reguliše pijenjem aspirina ili magnezijuma. Nije za džabe Duda (Ivković) tražio povećanje broja igrača na velikim takmičenjima. Veće zvezde ne troše se samo vizički više, nego i psihički, jer je na njih veći pritisak. E upravo taj pritisak stvara bol u leđima, odnosno spazam mišića i kreira podlogu za povredu. Ne smemo da zaboravimo ni na hemijske analize, koje smo, kada je bilo „samo“ 40 utakmica godišnje, sprovodili na šest meseci, kako bismo imali kompletnu sliku organizma. Sada, kada je preko 60, 70, 80 mečeva po sezoni, sigurno da je neophodno češće praviti te „preseke“.
Ishrana je takođe bitan segment.
- Kako da ne? Kao doktor reprezentacije i Partizana često sam sastavljao poseban jelovnik, koliko su nam uslovi dozvoljavali, za svakog igrača. Nijedan organizam nije isti. Mora da se vodi računa i o emotivnom, socijalnom životu igrača. Kada je svojevremeno Dule (Vujošević) proveravao da li su igrači na spavanju pre ponoći, mnogi su bili skeptični prema tome. Ali vreme je pokazalo da je on bio u pravu. Morali smo ponekad i munjevito da reagujemo savetima i u privatnom životu. Organizmu je neophodan odmor i to ne samo u fizičkom pogledu, već i psihičkom, emotivnom. Jedino tako može da pruži maksimum, ali i da se rizik od povrede svede na minimum.
Ako se pogleda istorija, čini se da je prag bola kod naših igrača ranije bio veći.
- Igrači su pre bili, pre svega psihički, spremni za veće napore. Kada iz svega ovoga izvučete jedinstvenu sliku, jasno je da bi veći broj igrača na klupi i jedan mesec pauze značajno smanjili rizik od povreda - završava Jakovljević.
